Kad mi je dosadilo 
da budem Kralj,
odlučio sam 
da postanem Car.
Poveo sam lepo 
sve kopljanike, 
konjanike 
i artiljeriju,
uzeo Damu za ruku, 
pa smelo krenuo
na čelu pešadije.

Malo ravno napred, 
malo u cik cak,
uglavnom crno-belo,
ako ne i samo tako,
bez nekog kolora, 
s povremenim bravurama,
i án pasan iskakanjima, 
vodio sam svitu,
vešto izbegavajući rokade.

Došavši do levog ruba 
zemljine ploče,
napravio sam 
oštar zaokret u taktici,
potpuno zanemario 
zadato vreme,
poništio logičke postulate,
te požurio desnim krilom
u završnicu.

Negde u drugom
ili trećem satu,
odbio sam
ponuđenu žrtvu Dame,
potom odustao 
od traženja carstva,
elegantnim manevrom
povratio poziciju,
i konačno shvatio
da je Kralj, ustvari, 
najjača figura.

(A možda je to ipak Dama
u neodbranjivom matnom napadu)

Milen Šelmić