MI SMO ODUVIJEK SAMI
Mi smo
oduvijek sami
kao klupe
u parkovima
što čekaju
par
zaljubljen
u oči noćne
i huk jejine
kao hale
nepuštenih tvornica
gdje špatulom
možeš skidati
i najmanji
san
o vlastitom domu
gdje si dijete
i otac
svoj
kao knjiga
nekog velikana
čije listove
koristiš
za cigaret papir
jer je kiosk
zatvoren
zbog smrtnog slučaja
uvenulog
cvijeta
u vazi
prodavačice
kao pitanje
o smislu traganja
trganja bolnog
lišća bezimenog
sa jedinog stabla
što smo ti i ja
i klupa u parku
tako sami
a ljubav
ne prolazi
niti hoće
dalje od nas...
Poslano:
15. 09. 2013 ob 08:27
Spremenjeno:
15. 09. 2013 ob 14:11
toliko blizu - stvarno je tako, baš tako. Duško , ja bi za to dao tri črte ružem izpod!
majka!
lp u zadar
Jure
Poslano:
15. 09. 2013 ob 09:07
Spremenjeno:
15. 09. 2013 ob 14:11
Waw! Lepa, zelo!
Lep dan.
Poslano:
15. 09. 2013 ob 10:38
Spremenjeno:
15. 09. 2013 ob 14:11
zelo lepo, Duško :)
lp, Lea
Poslano:
15. 09. 2013 ob 14:12
Spremenjeno:
15. 09. 2013 ob 16:42
Hvala vam od srca dragi prijatelji, puno mi znače vaše riječi podrške.
Srdačan pozdrav iz Zadra !
Duško
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 15. 09. 2013 ob 00:03
- Prebrano 778 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 398.88
- Število ocen: 10