MI SMO ODUVIJEK SAMI

Mi smo
oduvijek sami

 

kao klupe
u parkovima
što čekaju
par
zaljubljen
u oči noćne
i huk jejine

 

kao hale
nepuštenih tvornica
gdje špatulom
možeš skidati
i najmanji
san
o vlastitom domu

 

gdje si dijete
i otac
svoj

 

kao knjiga
nekog velikana
čije listove
koristiš
za cigaret papir
jer je kiosk
zatvoren
zbog smrtnog slučaja
uvenulog
cvijeta
u vazi
prodavačice

 

kao pitanje
o smislu traganja

 

trganja bolnog
lišća bezimenog
sa jedinog stabla
što smo ti i ja
i klupa u parku
tako sami

 

a ljubav
ne prolazi
niti hoće
dalje od nas...

Duško Babić

÷

÷

Poslano:
15. 09. 2013 ob 08:27
Spremenjeno:
15. 09. 2013 ob 14:11

toliko blizu - stvarno je tako, baš tako. Duško , ja bi za to dao tri črte ružem izpod!

majka!

lp u zadar

Jure

Zastavica

Evelina

Poslano:
15. 09. 2013 ob 09:07
Spremenjeno:
15. 09. 2013 ob 14:11

Waw! Lepa, zelo!

Lep dan.

Zastavica

Lea199

Poslano:
15. 09. 2013 ob 10:38
Spremenjeno:
15. 09. 2013 ob 14:11

zelo lepo, Duško :)


lp, Lea

Zastavica

Duško Babić

Poslano:
15. 09. 2013 ob 14:12
Spremenjeno:
15. 09. 2013 ob 16:42

Hvala vam od srca dragi prijatelji, puno mi znače vaše riječi podrške.

Srdačan pozdrav iz Zadra !

Duško

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Duško Babić
Napisal/a: Duško Babić

Pesmi

  • 15. 09. 2013 ob 00:03
  • Prebrano 789 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 398.88
  • Število ocen: 10

Zastavica