Nemam u očma belinu
Ni dan na trasi za avanturiste
Ja sam od onih ukopanih u tišinu
Nevična smehu
Zaokupljena tamom
I sobom samom
Fantomi mi pružaju utehu

Ja sam ona fina ironija sudbine
Zanimljiva noćima bez zora
Crna golubica u kavezu odgovora
Lišena težnje za slobodom
Bez želje da zavedem
Ijednog živog stvora

To je kao ono sa ženom
Kojoj poklanjaju svaki dan cipele
A znaju da nema noge

Možete me žaliti
Možete me voleti i ne voleti
Možete ćutati
Možete nešto pitati
Sasvim mi je svejedno
Znam da ću čekati svanuće
Na pragu kuće sama
I pisati pesme
Dok traje moja tama
Koje ionako niko neće čitati

Milatović Dušanka