Nisam više pustinja

Bez vode i bez govora

Snažno sam kriknula

Oterala jato

Zlokobnih ptica

Skinula s glave

Užarenu krunu

I stavila venac od lovora

Vrata se otvaraju

Umrle duše dišu

Na tamjan mirišu

Krvavi tragovi

Ugravirani po zidovima

Polako se brišu

Danu sam miljenica postala

Noć mi je druge uloge dala

Pticu sam oslobodila

Ponovo sam je rodila

Bogu na istinu

Ljudima za greh

Java je ovo

Nije mi se usnilo

Ono što srce nije pustilo

Nebo je još više učvrstilo

Milatović Dušanka