Danas me je posetila čežnja

i gurnula me preko ivice.

Rastrešeno ležim trenutke sa tobom,

u pukotinama usana

još uvek je zaglavljen poljubac.

Zbog glatkoće tvoje kože padam u očaj.

Nigde nijedne bore, nijedne bubuljice.

U bezumnosti isušenog jezika,

prilepljen na hridove varljivih snova,

hlapim

preko opustošenih bregova,

klizim

poput somota.

Klizavo i opasno.

U grču šapućem tvoju divlju krv

i talasasto padam,

iscrpljeno tonem

u zamrznute bazene

slomljenih ogledala,

iz kojih se nikada još nisam vratio živ.

Marko Skok - Mezopotamsky