Dveri proročanske ne kriju mudrost praotaca.

Ni odraz iskonskog saznanja.
One su samo privid davanja višeznačja tamo gde odgovora nema.

Ranim spoznajama zaborav je zamajao tragove, a legende ih nisu zapamtile. 
Sačuvane su, možda, tek fragmentarno, u ponekom zapisu u hrastu.
Ili u zenicama arhetipskih čuvara istine.

Prosipanjem Feniksovog pepela izgubljene su i mnoge tajne njegovom suštinom prožete.

Memorija jedne davne ere, zbrisana bezumljem, nikad se neće povratiti.

Daleke vizije današnjice, i ko zna šta sve još.

Zapisano i u hrast prastari urezano, poreklo vodi od početaka. 

Tamo nećemo sudbinu svoju i nepreživljene dane pročitati.
Nema tamo ni objašnjenja prohujalih vekova, ni nagoveštaja suštine budućih.

Tamo je nešto drugo zapisano!

TAMO JE NAŠE IME.

Milen Šelmić