Svi smo mi jednom 
nekome bili radost.
Kao što smo, sigurno,
nekome bili tuga.

Onaj zrak svetlosti,
koji u trenu obasja 
naš komadić polulopte, 
zauvek ostaje naš.

I nafora, i pričesno vino,
kao simbol i kao dah,
imaju onoliki značaj,
kolika je ta svetlost u nama.

Sve ostalo je samo dim,
razvejan u magnovenju
u katakombama uma
i u lavirintu sećanja.

Milen Šelmić