Bojim se provalnika duše
Bojim se ljudi u svilenim rukavicama
Bojim se buke telefona
I rike crkvenog zvona
Da mogu otići tiho negde daleko
Da ne nađe me niko
Da ne vidi me neko
Kako sama stojim dok se svega bojim

Za strah poslednju paru dajem
Častim sebe i vas
Hvala što pevate na glas
Hvala što pijete u velikom broju
Za siromaštvo i bolest
Za smrt moju

Nauči me Bože
Da obnovim dušu svoju
Uputi me
Ne ljuti me kad padnem u strah
Podigni me da stojim
I kad se sebe bojim

Milatović Dušanka