Nekad si mislila da je život
lep kao pesma, šaren ko slika.
Malo si otrla boju s platna.
I sada imaš drugog pesnika.
 

Dal' je on iskren, nije ni bitno,
treba da pesmom lice ti žari,
nek samo peva što želiš čuti,
istinom bajku da ne pokvari.
 

Istina boli, prija ti laska,
sve reči slatke, ko pamuk meke.
Samo, na kraju, kad sve to prođe
spoznaćeš da su lažne, daleke.
 

I dok pun mesec polako bledi
u tebi stara nestaje slika.
Al' tvojoj duši to nije važno,
jer ti sad imaš drugog pesnika.

Milen Šelmić