Daleko, i još dalje,
uvek sa devetom 
notom u traženju,
sa harmonijom
u izgledu
i melodijom
u zavežljaju.

Dok sustižu jeseni,
prate ih 
plahoviti pogledi
koji samo ponekad
govore nešto
o onome,
ili onima
koje oni bude.

Odlaze i nestaju
u noćima bez mesečine,
a pojavljuju se 
nenadano,
baš tamo
gde ih niko
ne očekuje.

Ostaće negde
zauvek zabeleženo
da je biser ravnice
zadržao pesmu,
onu pesmu,
koja je davno
u njemu nastala.

U tom biseru,
pesmi truvera
i trubadura,
i dalje traje plamen,
upaljen nekad
u srcima 
starih pesnika.

Milen Šelmić