I kada niko nije verovao
Ja sam verovao.
Verovao sam
Da postoje sanke
Ili nešto kao sanke
Koje te odnesu daleko
Daleko
Do nekog oblaka
Pa odatle možeš 
da gledaš kišu.

Verovao sam
Da postoje prapočeci
Dobre putanje
I sretni krajevi
Mada sam posle išao
Mnogim putanjama
Boravio u raznim krajevima
Ali ni jedan
Nije bio sretan.

Verovao sam
Da postoji negde
Da postoji nešto
Da postoji neko
Čvrsto sam verovao
Koliko već verovanje
Može biti čvrsto
A postojanje verovatno.

Neverovatno.

Verovao sam i onda
Kada to niko nije verovao.
Verovanje samo po sebi
I nije nešto naročito
Osim kada ga prate
Male neobjašnjive zujalice
Koje se 
Sasvim nesvesno pretvore
U onaj osećaj prepoznavanja.

Milen Šelmić