DAN DVOSMERNOG OSMEHA


Od rumenila istoka ne ostade mnogo. 
Kasnim jutrom je nestala nedoumica. 
Jasno, kao na dlanu, ukazao se put. 

Od dobrog crnog vina, 
do priče protkane tajnama. 
Put kojim talasi putuju. 
Put kojim uzdasi tuguju. 
Put koji osmesi daruju. 

U vrtlogu sna i jave 
zaglavilo se sećanje. 
U neobičnom zimskom danu. 
Ulice procvetane ljudima. 
A svaki korak, 
ispunjen očekivanjem nastavka. 


Nije tim danom rečeno ništa. 

Niti je nešto više pokazano. 

Samo su niti hvatale jedna drugu.

Upredale se, isprepletale. 
Upoređivale. 
Iste bile. 

Hrleći u susret, 
i susretu u susret, 
želje ne posustaju. 
Stižu na vreme za snohvaticu. 
I na početak rađanja.

 

Milen Šelmić

÷

÷

Poslano:
07. 07. 2013 ob 17:09
Spremenjeno:
07. 07. 2013 ob 17:16

Set

 

svaki dan

budim se

u suncu

 

Amonu

 

 

- paralelne mimobežnice ;)

lp,

Jure

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Milen Šelmić
Napisal/a: Milen Šelmić

Pesmi

  • 07. 07. 2013 ob 16:59
  • Prebrano 573 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 306.2
  • Število ocen: 9

Zastavica