Od rumenila istoka ne ostade mnogo. 
Kasnim jutrom je nestala nedoumica. 
Jasno, kao na dlanu, ukazao se put. 

Od dobrog crnog vina, 
do priče protkane tajnama. 
Put kojim talasi putuju. 
Put kojim uzdasi tuguju. 
Put koji osmesi daruju. 

U vrtlogu sna i jave 
zaglavilo se sećanje. 
U neobičnom zimskom danu. 
Ulice procvetane ljudima. 
A svaki korak, 
ispunjen očekivanjem nastavka. 

Nije tim danom rečeno ništa. 

Niti je nešto više pokazano. 

Samo su niti hvatale jedna drugu.

Upredale se, isprepletale. 
Upoređivale. 
Iste bile. 

Hrleći u susret, 
i susretu u susret, 
želje ne posustaju. 
Stižu na vreme za snohvaticu. 
I na početak rađanja.
 

Milen Šelmić