S prozora gledam
s prozora gledam kako prolaze
ne osvrću se ne pitaju ne poznaju me više
s prozora gledam kako prolaze nepomični
i boli me taj nepokret koji teče
kao žudnja nepotrošene prošlosti
znaju li kako žeđaju ružmarini na mom dlanu
znaju li koliko je godina prošlo
od kada bacam njihove stare mreže
i srce prislanjam na predjele gorkih čemerika
pod kojima smo iste zvijezde voljeli
pod kojima su krezube granate posijale kosti
pod kojima su ostale prve ljubavi
s prozora nekog gldam kako prolaze
a nema ih tek svijeća za njih gori
u mirnom moru oko moga jastuka
i tužna je ptica nad mokrim hridinama
s mojim praznim rukama zalutala
u njihovu sudbinu
s prozora gledam kako prolaze kako prolaze
prolaze kao što vojske prolaze
i ne osvrću naoružani zanosom
skamenjeni u varki u krajoliku nijemi kao jeka
iz koje me astralnim okom gledaju
Privid, mrtvaški ples, odhajanje iz vidnega v podzavest, spomin, iluzijo ... Pesem, ki serahločutno prikloni vezem, stkanim med ljudmi - naj si bo v mladosti ali prazgodovini ... hkrati opozarja na človečnost, ki bi morala ostati tudi če svet vodi vojne na svojem planetu. Pesem, ki zajame vase in sili k premišljevanju. Čestitke,
Ana
Vesele me vaši dojmovi i lijepo se zahvaljujem što mi je pjesma uvrštena u podcrtane.
Lp,
mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 06. 07. 2013 ob 15:28
- Prebrano 993 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 341.1