Lepota dana, lepota noći.

Duboko nebo u kome ima beskrajno više

ničega i nečega u svemu

nego u svesnoj inventuri svega smišljenog.

A ja, slutim beskraj u toj svesti.

Ja,

čudim se samoj reči i više se pitam o izvoru,

nego što želim znati o ponoru,

dok premnogi,

smeju se pitanjima,

smeju se rođenju

i rade gluposti šarene i smešne

dok se boje smrti.

I proglašavaju: smrt je bolest,

i proglašavaju: starenje je pošast,

i proglašavaju: život je borba,

i proglašavaju: život je uživati,

i proglašavaju: ko dobro ne jede,

ko dobro ne pije:

ko ga jebe!

Sam je kriv.

Radmanovic