ima  divnih zapisa 

o ljudskom rodu

koje smo poslali u svemir

sa preciznim podacima

o nadčoveku 

o potrebi umetnosi 

o lepom i uzvišenom

,

na pločicama od neuništivih legura

spakovali mikelandjela

getea  kanta  šelinga

i onih manje  lepih

pesama

recimo   o vojničkoj  solidarnosti

kako podeliti cigaru na frontu

previti ranu i  ispaliti metak u potiljak drugu  

 pa priče iz laktarijuma

gde me  žene  praznih grudi i ranjavih  bradavica

sa metalnom  šoljicom u rukama

unezvereno traže pod maskama

 „ gde je ona sa belim sisama“ da dam  malo mleka

i za njihovu nedonoščad

koje zapravo ničemu ne služi 

mleko

osim da se  zamesi  gušće blato i

popune rupe 

podupru  tuglare  

u kojima  mirno  čekamo da dodju svemirci

i pokupe nas za potpalu

jer

smo tako se  primamljivo reklamirani

na  početku

"On  neutištiva legura"

kjk