BEZ RODA, BROJA I ADRESE

Ponekad volim jutro,

ne znam zašto.

Valjda zato

što dolazi posle noći,

ili zato što miriše na novo,

a možda prosto zato

što donosi dan.

Ponekad ne volim jutro,

ne znam zašto.

Možda zato

što prekida čar noći,

ili zato što zvuči preglasno,

ili jednostavno zbog toga

što donosi dan.

Ponekad gledam jutro,

ne znam zašto.

Da li zato

što predstavlja svetlost,

ili zato što rastera tamu,

a moguće da je razlog

što je jutro lepo gledati.

Nikada ne slušam jutro,

ne znam zašto.

Biće da je zato

što otkriva čaroliju,

što odnosi dah žene

ili, opet, zato

što se jutra ne mogu slušati.

Oduvek mislim o jutru,

ne znam zašto.

Znam zašto.

Zato što je ono kraj početka

ili početak karaja,

ili početak početka.

Na kraju krajeva,

volim ga, ne volim ga, jutro je...

Milen Šelmić