NARAVNO, LJUBAVNA PESMA.... 

Ne mogu ti pohoditi snove, ove noci,
a ne mogu ni da prizovem u svoje
tvoj lik, tvoj glas, tvoj dah. I oci. 
Uskovitlano je nesto, sto nece stati,
prestati, smiriti se, proci.....

Nocas kisne kapi ne krase moja okna,
ako su i tu, ja ih ne primecujem, 
ne vidim ih, ne osecam, niti cujem.
Nestvarna je ova noc, i tiha,
kao da nesto novo sluti, ili zna...

U stvari, sasvim prozracan oblak
cini da se sve menja, postaje zivo
kao da trazi izlaz iz nocne tame
ili iz ovog grada koji nekad bio moj,
a sad je samo uspomena na mladost...

Kada te nema, mislim da si neka varka,
neostvarena zelja iz davnih dana mojih,
nedosanjan san, ili puko snovidjenje.
A tu nocne ptice ne mogu nista, 
ne znaju nista, ne cine nista.....

Kad razum ustukne pred jacom silom,
padaju sve barikade uma, sve brane.
Noc se tada namah pretvori u san,

sve zebnje se rasprse i nestanu,
samo se katkad zacuje tanana tisina spokoja.....

Milen Šelmić