Tebi, koju volim
 
Jutros pišem ovu pesmu, tebi koju volim.
Možda je ovo jutro obično, prohladno, sivo.
A moguće i da sa svitanjem progleda sunce.
Svejedno, pravi je čas da poteku reči ....
 
Nikad se nisam osećao tako spokojno, lepo,
kao sada, znajući da imam tebe, da imam nas.
Nisi daleko, tu si, u mom srcu, u svemu što radim.
Postala si deo mog bića, deo moje svesti.
 
Katkad je stvarno potrebno neko vreme
da čovek shvati koliko je ustvari srećan.
Da prihvati da postoji neko za njega,
i da on postoji za nekog ko ga zaista voli.
 
Ljudi pričaju da za sreću treba samo malo,
a to nikako nije tačno, treba puno, puno,
baš onoliko koliko ti daješ meni, samim tim
što si deo mog života, što te ima....
 
Tiha i postojana, tvoja ljubav je jača od svega
i osećam je u svakom trenu, u svakom dahu,
tvom ili mom, svejedno. Bez suvišnih reči,
ona postoji, i sve je veća, jača i lepša.
 
Osećam da živim, da nekome značim,
da imam kome da dam ono što stvaram.
Osećam da želim, i zato ti ovo pišem 
baš ovoga jutra i baš tebi, TEBI KOJU VOLIM.

Milen Šelmić