sve naše pesme

liče na jednu priču

o dečaku koji ničice

pred salonom micubišija

prebira sličice iz čokolada

jedne od serija

svih naših automobila

ponekad samo

dodirne preko stakla

poslednji model

pa podigne pogled

koji oglašava imam i taj

imam i ja

moje pesme koje

mogle bi reći jednostavno

sve iako te ne bih

u njima ništa pitao

jer ti bi znala

ćuteći

da moja duša odavno

tek vrba lako šušteći

prešla je sa druge strane stakla

ne bi li te jednom

samo

pesmom dotakla

jagodanikacevic