DOK BUDAN SANJAM

Misli mi odlutaju čak do tebe, dodirnu te nežno i vrate mi se.

Osvežene i čile, kao jutarnje ptice.

I sednu u moje krilo.

I bude ono stanje što se ne da opisati i objasniti, uhvatiti niti dokučiti.

Kao komad kristala, čistog, prozirnog, čvrstog.

I desi se momenat tišine, one blage noćne tišine, kad te ništa ne može pomeriti iz trenutne ravnoteže.

Kao oblaci, ili kao vile...

I zgasnu sve okolne tlapnje, proleti vreme i ode nepovratno nekud jedan tren, za koji posle i ne znam da je bio.

Ostane samo osećanje.

Prava i iskrena ljubav.

Milen Šelmić