PONTE ANIMA

U susret pogledu iščekivanje hrli netremice.

Važan je svaki tren dok aura traje.

Koliko života, toliko i postojanja.

Ni manje ni više od toga. 

Zacrtati rešenje enigme.

Svrstati se u Prometejeve sledbenike.

Dokaz ljudskosti ili dokaz ludila?

Dohvatiti srž i uplesti se u saznanje.

Zvuči beskrajno i ultimativno.

A nije.

Nije beskrajno.

Stvarnost očitava bore na licu.

Ne vreme.

Vreme tu ne može ništa.

Bez zaborava, sa konekcijom u Univerzumu.

U svakom univerzumu.

I bez sumnje, i bez strepnje.

Najvernije moguće.

Uklesano u trajanju, samo tako postoji.

Milen Šelmić