NA PUTU ZA DAMASK

Neočaran čudima istoka,

hrleći u susret gnevu i haosu,

delimično svestan svega,

začaran u svojim snovima.

Na zastanku sunce stoji.

Talasima vihori Sredozemlje.

Po pticama se prepoznaje cij.

Tamo ih odavno više nema.

Ono čega ima je besmisao.

Hladnoća vrele pustinje.

Odblesak slomljenog stakla.

Zlokobnost pretećeg metala.

Od raja na zemlji, do sna bez snova.

Od lepote do beznađa.

Drevni grad ječi lelekom.

A svako jutro je kao poslednje.

Pitanja nemaju smisleni značaj.

Nema putokaza na putu za istok.

Milen Šelmić