U mislima mojih 

U mislima mojih zlatne boje siju
More se uzdiše hrabro nađe svoj put
kad je bonace sve me više ima
godinama sebe olujnom ljepotom
razbacia dušu kriznim ulicama ;
ko nije svit proša neće me razumit
daleki putevi su kao bliski rod
jezik govori i snagom se širi
po selu i gradu ka toplo srce ;
u nekim trenucima svi pišemo povijest
a prošlost živi u netaknutoj prirodi
krv Hrvatske sad plovi do mirne luke ;
mi obićni ljudi sa planetom dišemo
opet će za kraj stati tamo di je počelo,
u mislima mojih stoji robna kuća
di se kupuje radost i boje slobode.

Edi Sorić