U gluvo doba
kada napred
postaje nazad
i kad mozak
radi po blok tarifi
zapališ cigaretu
napišeš
posvetu smislu
ugasiš svetlo
i ćutiš.

Setiš se tako
po ko zna koji put
da redosled
onih belih krinova
koje si hteo
da zaboraviš
pamtiš
kao svetu knjigu
urezanu
duboko
u tebi.

Sve je tu.
Umoran korak
na nasipu
jedan promašeni utorak
reka neodređene boje
proređeno šiblje
na obali
i ritam
ritam koji odzvanja
rasporedom
belih krinova
u sećanju.

Milen Šelmić