Na putu do južnih mora
i sad mirišeš na noć
na prevrate i preticanja
astronomske pojave
i metafizičke zavrzlame.

A ja imam tebe
do skretanja za večnost
poslednje stanice
od polutara pa poludesno
tangentom do kraja
transverzalom još malo dalje.

Kažeš da ljubav nije prah
znam da nije
prah je čaroban
a ljubav je magična
i to su dve iste strane
samo ne koordinate
jedne različite pojave.

Sferičnim kretanjem
ne dokazuje se postojanost
kao ni cikličnim
neprolaznost namere
već samo izvesnost
večnog trenutka
i nevažnost
trajanja u eonima.

Putem do purpurnog smiraja
ne zastajkuješ na odmorištu
do oba pola i natrag
samo gde natrag
od polova je sve natrag
i nisam siguran
da postoje putokazi.

Neoznačenim stazama
najlakše je ići naslepo
osetiti eksponencijal
funkcionalnu geometrijsku
i integralnu pravilnost
dok uporno i neumorno putuješ
bez vetrova u jedrima.

Milen Šelmić