Lepo je pisati
o ljubavi
ili o smislu života
ruži i pahuljama
zapadnom vetru
i polarnoj svetlosti.

A ništa ne piše
o žutoj štampi
kvalitetu čarapa
(očajnom)
na pijačnoj tezgi
ceni lekova
pedagoškom fijasku
slomljenom rukohvatu
u gerontološkom
prihvatnom centru.

Lepo je pisati
o ljubavi
za svaku pohvalu
veliku nagradu
zlatnu medalju
odlikovanje.

Nema u pesmama
više ni radnika
bivših ratnika
udarnika
Pavke Korčagina
ni zastava na kulama
a ni kloparanja
teretnih vozova
ni otrovnih isparenja
nad gradovima.

Lepo je pisati
o ljubavi
snazi mladosti
poletnoj muzici
večitom proleću
i majci prirodi.

Niko se ne seti
da pesmu posveti
onom što samuje
između mostova
ili o rakiji od dudova
što brzo obara
nakratko otvara
izlaz iz očaja
lutanju prokletih
i najlon kesama
na kontejnerima.

Znam da ovo
nije polka
kao što gore piše
i da traje
mnogo duže
od zadata tri minuta
traje koliko traje
nekome ceo život
nekome ni toliko
to nije prekor
nije iz protesta
tek da se pogledamo
i da se podsetimo
kako je lepo
pisati o ljubavi.

Milen Šelmić