Sve što mi ovde stavljate na teret,
ovo za šta me danas optužujete,
sve je to istina, samo do pola.

Ne poričem da je delo učinjeno,
niti da sam ja bio izvršilac.
Poričem jedino to što Vi uporno tvrdite.
Da je posledica tog dela štetna
i da je moja radnja nedozvoljena.

I naravno, negiram Vas kao arbitre,
jer Vaš sud meni ne može da sudi,
a Vi ne posedujete takvu pravdu
kojom biste me mogli valjano osuditi.
Pravo verovatno i imate, ali pravdu svakako ne.

To što moć koju imate koristite besomučno i bahato,
ne znači da ste gospodari istine i laži.
Bar ne moje istine i moje laži.

Moji su argumenti suprotni od Vaše dogme.
Vi ih uopšte nećete razumeti,
a ja Vašu dogmu sasvim sigurno neću prihvatiti.

Kad me osudite, a osudićete me,
moći ću mirno da se smejem.
Zato što ste svi Vi odavno osuđeni.
Na najtežu kaznu.
Ví i dalje nećete razlikovati
čin ljubavi od čina obmane.
I nikad nećete živeti slobodno.
A veće kazne nema.

Ja opravdanje za sebe ne tražim, niti mi je potrebno.
Opravdanje za Vas ne postoji.
Nećete ga naći ni u svim tim učenim knjigama pred Vama,
kao ni u Vašim zamagljenim glavama.

Naposletku, Vi nemate pojma ko sam ja.
Nije Vas zanimalo, a niste ni zaslužili da znate.

Eto, to sam imao iznesem, povodom svega ovoga.
Ništa više neću da Vam kažem.

Ovo je moja završna reč!

Milen Šelmić