VJEČNI SAT
tražeći vječni sat
nad prolaznošću kostiju i tragova
u stijenama razočaran stoljetnim
sekvojama kao štopericama
ponovo se vraćam s mišlju
da nema biti gdje drugo
nego u nama
i kažem ti, Fatma
kao sjena nevidljive kazaljke
orao je nadletio sunce
i klapnula je lopatica
s vodom na staroj česmi
tvoja riječ kad je zaboravila usne
i s jezika ti lahka pronašla nas
jedno u drugome
...
i premda sapraće i nas proljeća nova
kao česme s nabujale vode
i ostaće na kraju o svemu
kao neozbiljni konferansje
mrmoljiti samo kiša na limovima
nekog pijanog oktobra
i kapaće zalud nas budeći s neba
suze u naše šarene oči
ostaćemo zauvijek ljubeći
ovo neizmjerno vrijeme
oštricama svoga zakucanog bila
(isječeno na svijetle u nama
trenutke i sate)
urednica
Poslano:
12. 04. 2013 ob 21:21
Spremenjeno:
13. 04. 2013 ob 14:43
Po ljubezni se meri čas, postane drugačen - vodnjak neosušen in besede neizrečene, biti drug v drugem na način sobivanja, prepletanja in premagovanja minljivosti. Občutek večnosti, ki ga premore le mogočna ljubezen. Pesem je polna detajlov, ki poglabljajo to prepričanje. Čestitke,
Ana
hvala Ana, hvala za predivno i plemenito čitanje, za komentare zbog kojih vrijedi pisati, velika mi je čast i radost
Poslano:
19. 04. 2013 ob 17:58
Spremenjeno:
19. 04. 2013 ob 17:58
Poslano:
19. 04. 2013 ob 18:01
Spremenjeno:
19. 04. 2013 ob 18:12
Poslano:
19. 04. 2013 ob 18:12
Spremenjeno:
19. 04. 2013 ob 18:13
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Mensur Ćatić
- 12. 04. 2013 ob 06:58
- Prebrano 1179 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 424.5
- Število ocen: 13