Jednu neproživljenu cestu u dubinama
Skraćivali su mu koraci, znao je
Zakone fizike, logiku moćnih zvukova
Prometnih znakova, simbole mimoilaženja
Jednoj neproživljenoj cesti u širinama
Blijedile su slike, zamagljena obzorja
Slazila u tmine, u zagrljaj ponornicā
Njene ruke zovom bijelih tratinčica uzalud su
Svijetlim konopcima palucale po moru
Uzavrelom, po valima što bivali su
Sve veći, sve bučniji dok se cestom zagrljen
Gušio u tmici zemlje i hladnim vodama
Što više ne dišu i više ne obećavaju
Približavajući se iz uglova, sa stropa i sa
Prozora pleli su mrežu nad dahom
Nad krikom stežući ga njenom kosom
U koju se uplitao ploveći joj u snenim očima
Nestajući u zagrljaju s druge strane jastuka
Pesem sem zašil v srce ... ko se srečava ti jo bom pokazal, kako se je zrasla z mano. (pardon za komentar izven ... pesmi - a pesem, ki jo vidim je preskočila vame)
Hvala mirko za vaše preročanske tople misli. Puno hvala. baš se veselim, kad se upoznamo,
lp,
Jure
O! -
podobno kot Jure, bi napisal tudi sam ...
kako lepa pesem
lp,
marko
Bivati v sanjah, ker na drugi strani se več ne diha in ne obljublja, nežno, ljubeče in skoraj srhljivo. Lirična, doživeta, tekoča pesem, ki se dotakne bralca. Čestitke,
Ana
Hvala na komentaru, na mišljenju... koji su za mene zapravo poticaji !
Lijep pozdrav!
ruj i marko, hvala na čitanju i komentarima.
L.p,
mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!