Tišina

se seli u okolinu

polako klizi iz mene

preko oštre hrastove kore

upija se u svaku pukotinu

Tišinu sam stvorio

kada sam ulovio sve zvukove

kao svetlost

koja postane bela tek

kada zasijaju sve boje

Moja tišina ima ritam

u talasima pada po šljunku

sa gladkim okruglim kamenjem

Uz svaki talas se koji od njih pomeri

Čuje se coktaj

i bolno zazvuči

kad mrzlim udarom zareže

u treptaj zagrejanih krošnji

Talasi putuju

primaju bol

i ona je deo tišine

Prijatni zvuci spolja

žele nadjačati tišinu

žele postati deo tog

čistog talasanja

ali u potpunoj tišini

više nema mesta

za nove snove

Marko Skok - Mezopotamsky