Opojnost, zaludna skica

 

Zar ne vidiš
da u izlišnom trenu
samo klicanjem skupljaš
zvuke nemislivog
i ne pitaš se
je li zaludno  
na platnu Vremena
umijeće ljudsko
dar snage čulâ


Na  zborištima neprogovora
nečujna ušća Svrhe  
ushićen slušaš
a ne znaš da nikada nećeš
osim opčaranošću trena
ni Znake ni Znamenje
doslušati


Čudesno je kažeš
da će vam se ruke
S-Onu-Stranu ponovno sresti


Ali kapi tvoje žive-rane-nade
ostat će neiskapane
I ono što ćeš saznati
šapat je na koljenima
Iz praha zemaljskog
romorit će: samo kliči!


Brate, ako me opojnost zanese
kliktat ću s tobom
A tko će slušati uzdah
na poljima enigme
na nepročitanom
platnu Vremena
na zaludnim odgonetkama

ljudskim?

mirkopopovic

Ana Porenta

urednica

Poslano:
03. 01. 2013 ob 19:02

Platno časa, ki se nevidno polni s kriki in premolki, s približevanji in odhodi, z vznesenim prepričanjem o moči besede in nezmožnostjo izpovedovanja.  Pogovor s samim seboj ali daljnim (pesniškim) bratom ... Lepo ubesedeno. Čestitke,

Ana

Zastavica

mirkopopovic

Poslano:
03. 01. 2013 ob 19:46

Lijepo je osjetiti kad me se na taj način podržava i motivira.

Hvala lijepa,   Ana !

Lp,

mirko

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

mirkopopovic
Napisal/a: mirkopopovic

Pesmi

  • 01. 01. 2013 ob 22:16
  • Prebrano 894 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 237
  • Število ocen: 5

Zastavica