Zar ne vidiš
da u izlišnom trenu
samo klicanjem skupljaš
zvuke nemislivog
i ne pitaš se
je li zaludno  
na platnu Vremena
umijeće ljudsko
dar snage čulâ

Na  zborištima neprogovora
nečujna ušća Svrhe  
ushićen slušaš
a ne znaš da nikada nećeš
osim opčaranošću trena
ni Znake ni Znamenje
doslušati


Čudesno je kažeš
da će vam se ruke
S-Onu-Stranu ponovno sresti

Ali kapi tvoje žive-rane-nade
ostat će neiskapane
I ono što ćeš saznati
šapat je na koljenima
Iz praha zemaljskog
romorit će: samo kliči!


Brate, ako me opojnost zanese
kliktat ću s tobom
A tko će slušati uzdah
na poljima enigme
na nepročitanom
platnu Vremena
na zaludnim odgonetkama
ljudskim?

mirkopopovic