voz
vidiš li najzad da sam ulančana
kao smisao koji sam sebe smišlja
u kosmičkoj dokolici
i svi mi koji nemamo mudrosti i iskustva
samo fosforne znake po kojima gatamo
ja nisam poetizovano strvljenje na beskonačnost
ja sam presno sećanje na stvaranja
i nemam nikakve veze sa stvarnošću
osim ovih fosfornih zraka u krvi
kao pesma
kad krećem od sebe
ja nemam više gde jer sam već previše daleko
da bi mi zamerili pristrasnost
i opet me odbegla misao
kao oca nestašno jare
na užarenoj pruzi
zaglavljeno gleda voz
kkj
Pesniški voz, ki nas zapelje ... in je prav tak, kot si ga izmislimo in ga spreminjamo med izmišljevanjem - zato je še bolj tak, kot ga vidijo bralci, ko ga preberejo. Ko je pomen koda, v kateri se nahajamo, da bi sami sebe dekodirali. In smo v svetu pesmi bolj resnični kot v resničnem svetu. Svetloba, ki razsvetli. Ki nas hkrati nikoli ne pusti pri miru. Še posebej blizu vsem, ki pišemo. Čestitke,
Ana
O hvala Vam puno Ana na ovako divnom komentaru, hvala na yajedni;kom hodu po pesnickim shinama.veliki pozdrav
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: kjk
- 10. 11. 2012 ob 11:11
- Prebrano 1158 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 291.9