UŠĆE DREMA
kada me svije
meka tmina
u grlica krila
reći ću mila
za put sam spreman
korake lake
široke pute
aleje staze
hajde
siđi do reke
dole do mosta
gde gradu našem
još milosti osta
ne vidim nikog
nema ni svetla
nemi svirači
a ušće drema
pod mostom ćutljiv
ladjar se sprema
(noćni je pohod
poput prošnje)
iznad nam svilom
šuškaju krošnje
gledam te glasno
(to šapatom pričam
bez kraja
početak)
daljine pevam
i mlada krila
brižno spremam
Poslano:
18. 09. 2012 ob 20:51
Spremenjeno:
18. 09. 2012 ob 20:57
lijepo jagoda! - posebno živo me dotiču stihovi: iznad nam svilom
šuškaju krošnje... koji me sami po sebi odvode u daljine....
daljine pevam
i mlada krila
brižno spremam
- pa tako se nekako i osjećam sada ovaj čas uz valove mora....
lp, vida
Hvala, Vida 
Malo ti zavidim, na tom šumu mora...valova... (ali samo malo :) jer i ja sam dete mora)...No, dve divne reke u gradu u kome živim za mene su stalna inspiracija, pa tako je nastala i ova pesma.
lp, Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 18. 09. 2012 ob 15:29
- Prebrano 615 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 406.34
- Število ocen: 11