Tačno u podne

mi je četrdeseto leto

skliznulo kroz prste

i oblačje je zavitlalo u mene

Malo more gorčina,

koje je sviralo onu poznatu elegiju

kao što to radi već nekoliko poslednjih godina.

Oklevao si pred pragom blizine

jer si se plašio da ćeš nenamerno pasti

u mnoštvo posvećenih opiljaka uspomena

i razbiti buku tišine.

Moje reči

su sasvim presušile

i zato sam samo blagonaklono otvorio

svoju zakrpanu vreću

da si s olakšanjem šmugnuo u nju.

Iz tvojih draguljastih očiju

zahvatao sam

olujne kiše poljupca

i nije nas bilo briga

ni za jučerašnja,

ni za sutrašnja

priviđenja.

Marko Skok - Mezopotamsky