Ono bi da ima konturu

zvezdanih staza,

da se raduje

ali mu se ne da.

Ilustriralo bi nedokučivost

(l)imitiralo (do)padanje

al` sluti da

je nerealno, lakoverno…

I evo ga opet ,

senom uspomena ispunjeno

i  nekadašnjim, paničnim strahom

da se preda

i zato ostaje nostalgično,

nepokoreno, odbeglo…

Ne razumem taj

čudni  ritam kojim kuca

to ludo, srce moje.

Vertigo