Rešetkama su otvorena vrata uvek zatvorena.

I životom je sloboda ponekad prevarena.

Dan je tu tri frtalja bleštav, a frtalj prigušene svetlosti:

osuđenički miš na oprezu ne uviđa znake krivice, ni propasti,

nit' da svetlost njegova svakdanja nije od Sunca.

Poruka nije od pustinjaka što u trnju bunca,

crveno oko u noći nije oko budnoga demona,

nigde u blizini crkve za prokleta zvona.

A zvona, svakog dana u isti čas zvone

najavu odlaska, kojih mučeni se ne klone,

udaraju, da nadglasaju lance koji prolaze,

te teške poslednje korake što Golgotom gaze.

U lovu je zver žrtva- savest živa, trofej mrtva.

Pad njen nije krivica već je kletva,

al' ne k'o što je pad duša Đav'lu obećana žetva:

i praznik i zvonjava što prekriva krik

u smrti koja briše i delo i lik.

Radmanovic