Nije prazno

Da je prazno već bi nešto u njemu i bilo

Pa kad gledaš vidiš njega prije

Prije, dok je nečim popunjeno bilo

Nije prazno brate, krvi moja

Kakve fajde od pune praznine?

Šta će ptici krila u kafezu?

Avlijama zidovi od straha

Sve do neba do prvoga Boga

Sve do zadnje laži pokajanja

Historiji vječno ponavljanje

Ponavljanje do starog  neznanja

Krvi ritam da muk joj zagluši

Da ne čuješ da ne možeš čuti

Nije prazno brate, tugo moja

Da je prazno već bi nešto bilo

Bivstvovalo pa ga napustilo

Nije prazno

Sa nama je puno

Prazninom i pustim pomirenjem

Sa uzdahom, sa zidom-sudbinom

I sa suzom kao sa nasušnom

Pusto brate, pusto pustinjače

Pusto s nama

Pusto mrtvom tugom

Edin