MATRICE
škrgut dveri na svjetioniku
talasanje mutne svjetlosti
vjetar, more i pijesak
rasut po obalama
poodmaklog ljeta
plugovi bure
išpartali brazde
po licu golih litica
sa kojih galebi
mjere dubinu mora
nabildani ideali
koje svi jašu
kad im zatrebaju
u tamnici budnosti
zarobljeni
sitnim iglicama bola
probadaju ti
već mrtve sate
pod moždanom korom
sumnje
matrice savršenih likova
koje svi kopiraju
kao patuljaste idole
kao genijalne misli
ugravirane na ovalni
ekran neba
kao zalogaje
neostvarivog
u grlo zakovane
kao ralje vremena
što žderu
dobro potkovane
suviše pametne ljude
sve je nevažno
vjetru
u svijetu bagatela
nebo je tek otirač
smušenih gazela
kišnoga dana
Pesem me je, poleg premišljeno izbranih besed, prepričala tudi zaradi zanimivega postopka, ki se s površine (zunanjosti) gravira v notranjost. In že ta začetna (zunanja) pokrajina, čez katero se bo izrisala matrica in kot ideal obvisela na ekranu neba (zelo posrečeno!), je melanholično siva. P.s. se pojavi, da bi spoznal vkalupljenost, vpetost, nezmožnost izhoda iz matrice (lastnega) sveta.
Lp, Ana
Res vredna, da je podčrtana. Čestitam, Jur.
Pozdravčke od
Andre
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Jure Drljepan (JUR)
- 02. 06. 2012 ob 21:03
- Prebrano 1167 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 582.5
- Število ocen: 12