(Danilu Kišu)

bolesna pesma

u meni šapuće

crno

sunce za vratom

škripuće

krivotvorim kavez

svojim rebrima

ja te videh

u kolu sa vilama

pođoh tud

čupav

lud

i raspasan

kleknuh pred tobom

suv i raspevan

Bohoreta

pa onda

sve to zverinje

iza plota

krađa živine

i muk svile

u noćnim kricima

dugi nož

na mestu

u koricama

krst od kostreti

u krvavim rukama

i nebo leluja

majčinom čipkom

tebe bosu

u višnjinom sadu

grlim hladnu

bezobrazno mladu

modrooka,

Eta

šošan cveta

prepukla glasa

iz grla pesma

nova

istovetnih snova

hodati se mora

i kad sumnjaš

u stopala

zažmuriću

da mi se

pričinjava

što sam

i koliko prevideo

puzaću

koliko treba

obnevideo

zbog tebi, kćeri

klackam na rubu

spavam u sredini

pipam

po tmini

krvarim na belini

a tebi osmeh

na licu osta

moji vulkani

vatrena usta

da sipam

vatru i kišu

i zemlju bljujem

po meni

ni smrti se ne plašim

to mogu srećni

adio, kerida

* Bohoreta: Nadimak koji su sefardske porodice davale prvorođenoj deci (Bohor za najstarijeg sina, Bohoreta za kćer)

* Šošan: na hebrejskom ljiljan (kolokvijalno - ruža)

jagodanikacevic