Zamisli Semiramidine vrtove.
I zanjiši ih, kao da si pod nebom.
No tik od zemlje
spremi se da zagrizeš. Zvezdu 
o koju sam, kunem se, odavno zube slomio.
Nećeš ovog puta zaspati u crnom damastu noći.
Čitajući natalne horoskope, čekaćeš crvene zore.
Ogrnućeš vatrene čaršave. I modre jastuke obgrlićeš.
Mene ćeš setom pokrivati i ljubiti.
Ljubiti, Zvezdano!
dok ne zaplove nebeske eskadrile,
dok ne zakrvari staza pod tvojim koracima
i zapišti još jedno slovo bola. Vredno je.
Samo zbog toga ću topao život ugaslih 
nebeskih tragova poželeti.
I misliti jutro. 

Onesvestiće nas, znam, samo jednom
neiskorišćenom željom.

jagodanikacevic