kao da si pesma

najlepša

i najtiša

u kapljama kiša

skrivana

i umivana

toplinama

bivala jutrima

moja Milica

svedočanstvima

i proročanstvima

otkrivana

i okivana

rečima

znacima i hijeroglifima

ispisana

klinastim pismima

okruglinama

i ćoškastim brojevima

klesana

pred očima svetlosti

svoje dragosti

božije svetosti

i beskrajem milosti

kostiju mojih

poslednjih radosti

prvih pričesti

blještavilom belosti

nevinosti

budi mi laž

i ljubavni paž

džoker i tat

udri mi mat

utri mi put

vitlaj uz skut

Milice

device mojih

snova

da svaki te put iznova

i iznova

zaglagoljam

izbrboljam

protrsi me kao što

struje srsi

i svaka naponska

struja niska

neka me trese

neka

i nek se

svaka

modrina vene

s peskom sune

u vetrove oči

i zakoči

glagol u znoju

da ostanu

moji svi

ovi

smrtnici na broju

za Milicu

moju

jagodanikacevic