ljubavniku

budi glava

suncokreta što klonu

na njegovom tronu

skupljaj i liži

kapi

krštenog vina

mladih godina

budi žena, čovek

ne izlaži

rane

na svetlosti danje

budi svitanje

zaglušujuće

modrih ptica u galopima

i oči nek’ su ti

lihtije

od svlačenja jutra

pod lipama

cvet budi

neprestano

da može te ubrati

i onostrano

budi trešnja

bašte

njegove tek zarudele mašte

jagodanikacevic