ti me pitaš

koliko

još ću moći

zadržavati dah

držati oči

sklopljene u drhtavoj

teget noći u kojoj nas

naduvan mesec

zrelim

pogledom krštava,

mleči. vidi, izrasli

mi nokti, grudi

i pipci

oboje smo (od)rasli

u klopci. da li se mora

stazom kao nomadi

kud ržu mokra

ždrebad

naših ciganskih duša, u ruci

nam po komad

umora, za poneti. jer, mi smo

strastveni i ukleti

sakupljači suvišnih stvari

nit' su za otpad

niti da se kuša

ti držiš svet

ti ga (za)vari

jagodanikacevic