Kad prestanem da gledam
Moj guru će staviti usne pored mog uha
Sasvim blizu ali da ga ne dira
Šaputaće: Ja sam to, tvoj Diego
Postajem tvoje sjajno orlovo oko
Ali, ako me još voliš, vreme je da ideš

Kad prestanem da hodam
Ako se hodanjem zove moj sakati plač
Misao ću spustiti na raskršće između njegovih nogu
Sa savešću koja broji pesak i loče okeane
Kidajući drske lokvanje iz korena
S mišlju: ako ga još volim, vreme je da idem

Kad prestanem da radim
Da mislim da stvaram, zbog zvuka
Da volim da mazim, zbog osmeha
Da mrzim da jašem, zbog vremena
Koje nikako ne stari u kući La Casa Azul
Već sigurna: ako me još voliš, vreme je da idem

Kad prestanem da ljubim
Dok buncam u vrućici jetkog a oštrog bola
Gledajući sopstvenu smrt iskosa
Obljubljena u ležećoj pozi lava
Tada bi mi se nasmešila ona
Znam, ako me još voli, vreme je da ideš

jagodanikacevic