to su one misli koje se dižu sa polja
isparavanja, u nadi da će postati vidljive
kao telesnost i estetika. nastaju često kao 
sitna greška krupnog plana. velika čistina.
u prostoru omeđenom ogledalima što dišu
- očima - njihova lakost zna vešto da 
klizi usnama. reč nastavlja poetiku linije, 
spaja glavu i rep u konačnom ciklusu: 
beskrajni elan za divljenje! kao, recimo, 
prekomerna doza nestrpljivosti, zadovoljavajuća 
samo u slučaju kada pokušava da odmrsi 
sintaksu čuda, nazvanog život.

jagodanikacevic