ti si trska

na koju utopljen

u bari svakodnevnice

dišem

ali i polenski

prolećni sekret

zbog koga se

zagrcnem

kišem

ti si

moj doušnik

potkazivač

i podvodač večnosti

zbog koje

još uvek

stihove pišem

ja sam

kožna zakrpa

za tvoje

haljine cicane

koja bi da

sakrije

propuste na štepu

moje

greške u koracima

ja sam

zeleni čičak

na repu

tvog event-a

sa koga me

odvajaš noktima

pažljivo

kao opnu

uskršnjeg jajeta

ti i ja

kopija

falsifikata

naša pozadina

bez sfumata

ukočena tela

zgrčena lica

nas dvoje

rastegnuti

između

kohezije i poezije

jagodanikacevic