sa mene skliznu meki zrak

i neki daleki topli glas

(vrela sam kao ruski čajnik)

greješ tu ruke utapaš mrak

puštaš da do mene dopre

pogled

kao moj

ne gledam u tebe da ne vidim sebe

da se ne vidi

kako i ti vidiš šta je meni

dižeš ruku pa pokretom sporim

palca i kažiprsta stisneš blago

moju školjku klizeći ivicom

na dole

tamo

gde se njiše levo pa desno

biserna minđuša

malim prstom guraš visuljak

(nagnut si nad njim)

i on se njiše

on se njiše

toplim dahom tvojim

spiram crni trag srca

jer i belo je boja

(crnom se snaži)

ustajem vreme je za ići

oslovi korak mojim imenom

Grit

(gledaš me i kažeš)

pa ti si kao dete

na balkonu koji se širi

danju

klanjam Maestru

i mirišem zrak koji odiše mentom

a ispod teku neke crne

bele vode

i plavi šal spušten u njih

(usne što se miču

ne govore li volim te)

Draga (kažeš)

udomio bih uho u tvoja bedra

izmrvio dlanove u tvoj pupak

lizao laktove

kolenom dodirivao i pete i prste

samo da ne ideš

(samoća nema ništa s tim)

jagodanikacevic