Marine Ivanovne Cvetajeve *

moj čovek mora da se šali

kad kaže: tvoj kofer je trošan

mali, u njega mnogi  siročići ne bi

stali: ni pesnici, ptići, ni ljubavnici.

tvoje grudi su usahle, posna stepa

za kćer gladnu, ni ljuljaška ni pesma

da tepa, za maljčike okruga Tatarstana

što ne vide raskoš tvog belog moskovskog

stana, odakle se čuje zvuk klavira i dalje

neko tek prebira Čajkovskog, Mocarta,

Šumana. usta na usta i reč prosta. loše

čujem, baš ništa da ispada iz dobrog

takta. da, Rajnere, raj je još uvek

sav od brda

*iz ciklusa TRAG U STEPI

jagodanikacevic