Moja Mila, bila je veoma slatka ptičica,

jarko žute boje i zelenih okica, beba

i velika maza, kada je malo porasla

budila me je svako jutro u 5 i nije

me ostavljala dok se ne izvučem iz kreveta.

Nije umela da leti, večito se šunjala oko nogu.

Zavlačila bi se gde ne treba , bila je mirna samo kada spava.

Matori Kića je pratio u stopu i zbog nje odustao od letenja,

šećkao bi oko nje zaljubljeno, koliko ju je voleo, toliko ju je

i gnjavio nanoseći joj povrede, bio je bezobrazan i previše,

umiljavao se oko nje samo kada bi mu se ljubilo.

Milu ste često mogli naći u frižideru, sreća da se često i

otvarao, grejala bih je fenom za kosu, upadala u vc šolju

a najomiljenije joj je bilo da se zavuče iza zamrzivača kod motora.

Uginula je prošle godine, sahranjena u dvorištu sa ostalim pticama.

Više ne kupujem ptice, kada mi se s njima druži, odem 

u prodavnicu životinja, izigram se i ispričam, mirnija sam.

biljakostic