NA SKALPELU RIJEČI DIHELJI DUŠA
od svega što mi nisi dao najviše mi nedostaju ljudskost
prostirka pred vratima hrama i
taj mahalski običaj
davanja
o poštivanju bi se dalo još raspravljati
ali ne ovdje
u krilu babine huke
dok oble kosti kao klikerčići zveckaju po metalnom stolu
teško da ćemo kineskoj šalici indijskog čaja
ugledati dno
pustimo to
korito rijeke koja u jami tek dočekuje svoje kapi
još ne zna gdje mu je ušće
ali magma zna kojim putem treba do neba
i mi ćemo, jednom
znati kud odlaze duše riječi koje takve
kakve jesu
ne mogu stati ni u jednu pjesmu
Krasna! :) OP
priklop. :)))
Poslano:
25. 12. 2011 ob 17:30
Spremenjeno:
25. 12. 2011 ob 17:30
Še en priklop in poklon! Že naslov je tak, da bralca zruši!
lp, ajda
Hvala vsem skupaj, v čast mi je vaš odziv na mojo pesem!
Lep pozdrav, Dada
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 25. 12. 2011 ob 13:06
- Prebrano 979 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 780.86
- Število ocen: 22